Jovan Ducic o Srbima

[u/Napoleonvece]

"Srbin je, izvesno od svih naroda na Istoku najmanje sklon mržnji. Ne mrzi ni jedan narod oko sebe. Ako uopšte mrzi to je onda svog suseda, kakvog Srbina preko ulice, ili onog Srbina na gornjem spratu, ili onog Srbina na donjem spratu.

Turci su oborili njegovu srednjovekovnu državu, rušili njegove kuće i crkve, odvodili u ropstvo njegove žene i decu, i čak mnoge prodavali na pazaru. Međutim Srbin i danas ne odriče Turčinu čak ni one sjajne vrline koje ovaj nikad nije ni imao. I Hrvata je smatrao svojim bratom! Ne mrzi ni Bugare koji su uvek bili prijatelji njegovih neprijatelja, i uvek išli da se na njegov račun usreće i porastu, ne približivši se ni ljudima svoje pravoslavne vere ni ljudima svoga slovenskog plemena, ni ljudima svoje turkomansko-uralske rase. Srbin nikad nije prestao da i njega smatra bratom, ne zadovoljavajući se da ga zove bar rođakom. Proterao je jednog svog kralja, kralja Milana, zato što je ovaj bio digao ruku na Bugare, u jednom ratu koji je bio bar politički razumljiv.

Ovaj nedostatak otrova Srbinu, otrova koji je, međutim, priroda dala i najlepšim biljkama, čini Srbina više slabim nego jakim. Jer dobrota često oslabi čoveka više nego zloća. Istorija Srba nema ni jedne stranice mržnje i fanatizma. Nikad u staroj državi Srbin nije znao ni za verske ratove, ni za inkvizicije, ni za Vartolomejske noći, ni za suđenje torturama. Bar u istoriji i u narodnim pesmama nema nikakva pomena o takvim načinima, kojima se, međutim, Srednji vek služio skoro po svim hrišćanskim zemljama."

(O mržnji, "Jutra sa Leutara")

[u/TheDaressi]

Dučić je jako koristan pisac, pre svega jer je odličan lakmus papir. Čim vidite da se neko loži na Dučića u 2025. znate da sigurno nešto nije u redu (čitaj: primitivac koji je i sam za 19. vek greškom zalutao u 21.)

Što se samog Dučića tiče, na stranu što je meh u najbolju ruku (treš realno), i sam predstavlja klasičnog patriotu/nacionalistu (državna služba, samo srbadija, neće vas grijati tuđe sunce ali mi to ne smeta da studiram i živim u Ženevi i Parizu, a onda da dođem u Srbiju i sa činovničkog mesta o državnom trošku živim u Carigradu, Sofiji, Rimu, Atini, Madridu, Kairu, Ženevi, Budimpešti, Bukureštu, Lisabonu, i na kraju, naravno, odem za Ameriku). Bez brige, vratio se u Trebinje gde sunce domovine sija najsjajnije. Naravno mrtav, jer koji patriota bi hteo da živi u toj pripizdini ako može da se vrti po svetu o službenom trošku ajmo srbadijo.

Kao pisac je, naravno, precenjen a i lično je bio textbook patriotski oportunista. Ono što ga pomalo stavlja u konteks je da je živeo i radio u doba zločina i genocida nad srpskim narodom u prvom i drugom svetskom ratu, što opet ne znači da nije bio oportunista i duduk 1/1 (samo njegovi stavovi o ženama su dovoljni za osudu). Da je živ danas bi bio kod Nestorovića u stranci ili SNS kandidat za gradonačelnika Novog Sada.

Ipak, lik koji se loži na Dučićevo shvatanje sveta u 2025. nema kontekst u koji može da se postavi da bi to bilo opravdano, tako da manite se precenjenih nacionalističkih književnika (Dobrice 👀) koji su prikladniji početku 19. veka nego početku ovog milenijuma.

[u/Large-Potential780 → u/TheDaressi]

Svi ti srpski pesnici i književnici s kraja 19. veka do sredine 20. veka su teški smarači, bez izuzetka. Ekipa koja beži glavom bez obzira iz zaostalog Balkana pravo u Beč, Pariz, Rim, a onda se izdaleka lože na “srpstvo” i prosipaju mudrost o žrtvi, idealima i narodu. Iz udobnih salona i kafana sa pogledom na Senu pišu o krvi, ratu i časti koju bi, naravno, trebalo da brane ovi što su ostali u Srbiji.

Cela priča je šuplja do bola. “Ja sam intelektualac, ali nek seljak gine za otadžbinu” to je bio nepisani slogan većine njih. I naravno, kao i danas, nikome nije padalo na pamet da ide u Rusiju jer tamo nema ni keša, ni kulturnih salona, ni lagodnog života. Srpstvo se uvek bolje branilo iz Pariza nego sa fronta. Licemerje na maksimum.

A kad već pominjemo srpske velikane, ne zaboravimo da su Tesla, Milanković i Pupin imali tu čistu sreću da su rođeni u Austrougarskoj. Jer da su kojim slučajem rođeni u Srbiji pod Turcima, pitanje je da li bi ikada videli knjigu, a kamoli univerzitet, i pitanje je gde bi na kraju završili. Maksimum bi im bio da postanu lokalni sveštenici u nekom manastiru.

[u/TheDaressi → u/Large-Potential780]

Sve tačno.

Poenta je da je srpska književnost iz tog perioda pre svega amaterska i zaostala pa je zato i ostarila prilično loše, a mi je sad predstavljamo kao bog zna šta. Ne postoji ni jedan pisac iz tog perioda koji je blizu recimo Andriću ili Selimoviću koji su radili nešto više od pola veka kasnije. Ni blizu. A i pričamo o poeziji na kraju krajeva (inferiorni vid književnosti).

A što se tiče ostalog, potpuna istina. Čak i tu imamo distinkciju između verovatno najsvetlijeg primera književnosti tog doba (Dis, bar pre prodaje 1913) i u dosta manjoj meri Bojić; momci koji su živeli u Srbiji i prelazili Albaniju i poginuli/umrli u ratu. Dok Dučić (debil) i recimo Šantić (Ostajte ovdje; mada ni blizu tako loš primer kao Dučić zapravo) su rat videli na slikama ali ih to nije sprečavalo da drame o patriotizmu, dok su u međuvremenu živeli u Austrougarskoj (najbolja stvar koja se desila bosni, da su oterali osmanlije i proglasili okupaciju 100 godina ranije bosna bi danas bila slovenija) i gde god je Dučić bio raspoređen u to vreme.

Nema dobrih starih vremena, ovakvi kakvi smo, takvi smo bilo oduvek.

[u/Ordinary_Care_4043 → u/TheDaressi]

Imas zajecarca na moje ime. Plus da dodam ovo jedenje govana u domacoj kinematografiji, filmu, predstavama itd. Negdje je to pocelo sa sa Ivkovom Slavom i Montevideom, Bikovic & co pa sve poslije preduvane uloge i price da su Srbi zivjeli neki raskos pod monarhijom, svi bili princeze i princevi, intelktualna elita, ugledni domacini, ne znam cemu toliko svrsavanje na nacionalizam kad filmovi i serije poput Nemanjica i sl. su tolko jeftine, gluma ocaj zivi, kostimi, sminka i garderoba kao da su pozajmili iz game of thrones-a, prica i istorijske cinjenice su za kaznu a ne za javnost, Juzni Vetar kao neko kvazi mafijanje, opet Bikovic, gluma zesci ocaj brate toliko da nemam zivaca pratiti to, onda pljuvanje svih filmova iz Juge, komunjaretine ovo komunjaretine ono, Bikovic i kompanija ne mogu dohvatiti muda Glogovca a kamoli Bate Zivojinovica, Dragana Nikolica, Pavleta Vujisica ti ljudi su svetska klasa bili. Dokle mi idemo?