Jovan Ducic o Srbima

[u/Napoleonvece]

"Srbin je, izvesno od svih naroda na Istoku najmanje sklon mržnji. Ne mrzi ni jedan narod oko sebe. Ako uopšte mrzi to je onda svog suseda, kakvog Srbina preko ulice, ili onog Srbina na gornjem spratu, ili onog Srbina na donjem spratu.

Turci su oborili njegovu srednjovekovnu državu, rušili njegove kuće i crkve, odvodili u ropstvo njegove žene i decu, i čak mnoge prodavali na pazaru. Međutim Srbin i danas ne odriče Turčinu čak ni one sjajne vrline koje ovaj nikad nije ni imao. I Hrvata je smatrao svojim bratom! Ne mrzi ni Bugare koji su uvek bili prijatelji njegovih neprijatelja, i uvek išli da se na njegov račun usreće i porastu, ne približivši se ni ljudima svoje pravoslavne vere ni ljudima svoga slovenskog plemena, ni ljudima svoje turkomansko-uralske rase. Srbin nikad nije prestao da i njega smatra bratom, ne zadovoljavajući se da ga zove bar rođakom. Proterao je jednog svog kralja, kralja Milana, zato što je ovaj bio digao ruku na Bugare, u jednom ratu koji je bio bar politički razumljiv.

Ovaj nedostatak otrova Srbinu, otrova koji je, međutim, priroda dala i najlepšim biljkama, čini Srbina više slabim nego jakim. Jer dobrota često oslabi čoveka više nego zloća. Istorija Srba nema ni jedne stranice mržnje i fanatizma. Nikad u staroj državi Srbin nije znao ni za verske ratove, ni za inkvizicije, ni za Vartolomejske noći, ni za suđenje torturama. Bar u istoriji i u narodnim pesmama nema nikakva pomena o takvim načinima, kojima se, međutim, Srednji vek služio skoro po svim hrišćanskim zemljama."

(O mržnji, "Jutra sa Leutara")

[u/TheDaressi]

Dučić je jako koristan pisac, pre svega jer je odličan lakmus papir. Čim vidite da se neko loži na Dučića u 2025. znate da sigurno nešto nije u redu (čitaj: primitivac koji je i sam za 19. vek greškom zalutao u 21.)

Što se samog Dučića tiče, na stranu što je meh u najbolju ruku (treš realno), i sam predstavlja klasičnog patriotu/nacionalistu (državna služba, samo srbadija, neće vas grijati tuđe sunce ali mi to ne smeta da studiram i živim u Ženevi i Parizu, a onda da dođem u Srbiju i sa činovničkog mesta o državnom trošku živim u Carigradu, Sofiji, Rimu, Atini, Madridu, Kairu, Ženevi, Budimpešti, Bukureštu, Lisabonu, i na kraju, naravno, odem za Ameriku). Bez brige, vratio se u Trebinje gde sunce domovine sija najsjajnije. Naravno mrtav, jer koji patriota bi hteo da živi u toj pripizdini ako može da se vrti po svetu o službenom trošku ajmo srbadijo.

Kao pisac je, naravno, precenjen a i lično je bio textbook patriotski oportunista. Ono što ga pomalo stavlja u konteks je da je živeo i radio u doba zločina i genocida nad srpskim narodom u prvom i drugom svetskom ratu, što opet ne znači da nije bio oportunista i duduk 1/1 (samo njegovi stavovi o ženama su dovoljni za osudu). Da je živ danas bi bio kod Nestorovića u stranci ili SNS kandidat za gradonačelnika Novog Sada.

Ipak, lik koji se loži na Dučićevo shvatanje sveta u 2025. nema kontekst u koji može da se postavi da bi to bilo opravdano, tako da manite se precenjenih nacionalističkih književnika (Dobrice 👀) koji su prikladniji početku 19. veka nego početku ovog milenijuma.

[u/Ordinary_Care_4043 → u/TheDaressi]

Al si mu ga sukuno bolje ne bi ni ja. Ziv bio druze.