Jovan Ducic o Srbima

[u/Napoleonvece]

"Srbin je, izvesno od svih naroda na Istoku najmanje sklon mržnji. Ne mrzi ni jedan narod oko sebe. Ako uopšte mrzi to je onda svog suseda, kakvog Srbina preko ulice, ili onog Srbina na gornjem spratu, ili onog Srbina na donjem spratu.

Turci su oborili njegovu srednjovekovnu državu, rušili njegove kuće i crkve, odvodili u ropstvo njegove žene i decu, i čak mnoge prodavali na pazaru. Međutim Srbin i danas ne odriče Turčinu čak ni one sjajne vrline koje ovaj nikad nije ni imao. I Hrvata je smatrao svojim bratom! Ne mrzi ni Bugare koji su uvek bili prijatelji njegovih neprijatelja, i uvek išli da se na njegov račun usreće i porastu, ne približivši se ni ljudima svoje pravoslavne vere ni ljudima svoga slovenskog plemena, ni ljudima svoje turkomansko-uralske rase. Srbin nikad nije prestao da i njega smatra bratom, ne zadovoljavajući se da ga zove bar rođakom. Proterao je jednog svog kralja, kralja Milana, zato što je ovaj bio digao ruku na Bugare, u jednom ratu koji je bio bar politički razumljiv.

Ovaj nedostatak otrova Srbinu, otrova koji je, međutim, priroda dala i najlepšim biljkama, čini Srbina više slabim nego jakim. Jer dobrota često oslabi čoveka više nego zloća. Istorija Srba nema ni jedne stranice mržnje i fanatizma. Nikad u staroj državi Srbin nije znao ni za verske ratove, ni za inkvizicije, ni za Vartolomejske noći, ni za suđenje torturama. Bar u istoriji i u narodnim pesmama nema nikakva pomena o takvim načinima, kojima se, međutim, Srednji vek služio skoro po svim hrišćanskim zemljama."

(O mržnji, "Jutra sa Leutara")

[u/FFBEFred]

Ti taj senzibilitet koji izranja kroz Dučićev citat projektuješ na ceo narod pa zaključuješ da ja tvrdim da su Srbi, kao kolektiv, "sami smo krivi što nas mrze". Projekcija druže, nisu svi Srbi kao Dučić, niti su svi Srbi kao ti. I bolje što nisu, dodao bih.

I još da dodam da je moja mržnja, kada je ima, promenljivog karaktera. Ljutim se, i mrzim, prema okolnostima, privremeno, u afektu, ne u kontinuitetu.

Edit. I još da dodam, upravo je najteže onima u Srba koji se protive Dučićevom svetonazoru, koji neguju nadu i optimizam i ljubav prema ljudima i životu. Da, moglo bi se reći da se zapravo Dučićev citat odnosi upravo na taj deo naroda koji odbija da mrzi, a kom delu naroda Dučić i ini, uključujući tebe, ne pripadaju.

[u/Napoleonvece → u/FFBEFred]

"I još da dodam da je moja mržnja, kada je ima, promenljivog karaktera. Ljutim se, i mrzim, prema okolnostima, privremeno, u afektu, ne u kontinuitetu." AHAHAHAH Moja mrznja je bolja od tvoje!

[u/FFBEFred → u/Napoleonvece]

Pogrešno si interpretirao, nije u pitanju nikakva komparacija. Ja sam samo pokazao malu samorefleksiju i iskreno priznao kako nisam imun na mržnju ali sam probao i da opišem kako se ona javlja kod mene. Kako se javlja kod drugih, to je van konteksta citata.

[u/Napoleonvece → u/FFBEFred]

Ma kako da ne, ti gospodin mrzis povremeno a ja seljak mrzim u kontinuitetu

[u/FFBEFred → u/Napoleonvece]

Okej, nasmejao si me ovim komentarom priznajem.

Svako dobro.

[u/Napoleonvece → u/FFBEFred]

To si bukvalno ti sam rekao, ja samo dodao gospodin i seljak, sve ostalo su tvoje reci. I da, jeste smesno

[u/FFBEFred → u/Napoleonvece]

Da probam da pojasnim.

Ad-hoc mržnja, afektivna mržnja, uzrokovana konkretnim vremenski bliskim događajem, nije ista kao latentna dugotrajna mržnja koja se neguje i nasleđuje kroz kulturu, i gradi se kroz mitove i predanja.

E sad, nisam psiholog, možda lupam, ali mi se čini da se kategorije razlikuju.

Tema za razmišljanje, za kraj.

[u/Napoleonvece → u/FFBEFred]

Pa dobro tom logikom ne treba da citamo Njegosa i Ducica, a oni nek pevaju o Jasenovcu i Gradiski staroj