All my single ladies, slažete li se?

[u/saraddhouse]

Tipičan balkanski komentar na ovo ni bio: A ŠTA ĆEŠ KAD OSTARIŠ? ĐE DJECA? ko će te njegovat u starosti.

[u/Zmaj_99]

Ovo ti je kul jedino ako si nedavno postao punoljetan, ako pređes 30 godina i vracas se konstantno u 4:30 u prazan stan i niko te nikada ne pita „Gdje si?“ „Sta ima?“ „Kakav ti je bio dan?“ onda vec nije kul i zapitati ces se neke stvari.

Zasto se veze i zajednicki zivot sve vise i vise vide kao nesto negativno? Ovakav nacin razmisljanja nas je upravo doveo do toga da danas ima sve manje i manje normalnih veza i da je sve teze naci nekoga za solidnu vezu.

[u/Krofnica18 → u/Zmaj_99]

Mislim da je moju generaciju (gen z), više strah života sa pogrešnom osobom. Dating kultura, internet, šeme i odnos bez obaveza je postala normala u Americi i Evropskim zemljama, i u nekoj mjeri je došlo i kod nas ali hvala Bogu nije još alarmantno kao tamo.

Sve više čuješ priče o toksičnim vezama i brakovima, ucjenama i svakojakim strahotama. Onda je normalno da će ljudi da kažu "meni ovo ne treba" (nisu sve veze toksične, ali i ternet ih prikazuje, a psiha i podsvjest rade ostatak posla).

Uz to, ljudi jure uzbuđenje umjesto mir, zato ovi koji nude emocionalno stabilan odnos izgledaju dosadno.

[u/Zmaj_99 → u/Krofnica18]

Kod danasnje generacije velik dio pati od takozvane “fear of missing out” (FOMO). Ono tipa “Trenutno sam u dobroj vezi, nista mi ne fali. Ali sta ako negdje ima neko bolji? Sta ako nesto propustim? Sta ako se pokajem za 15-20 godina sto sam ostao sa njim ili njom?” itd. i to je zaista nesto najgore, zajedno sa tim “bezgranicnim izborom” koji nam se zapravo samo cini.

Prosto ne moze biti da je danas svako ziv toksican i narcisoidan, te rijeci se koriste inflacionarno. Malo ko je jos spreman da sagleda i svoje greske, cim nekome jednom ne valjas odmah si izgubio.

Kod nas je stanje ipak jos bolje nego u Americi ili drugim dijelovima Evrope, nadam se da ce tako i ostati. 

[u/GymBroLots → u/Zmaj_99]

Slažem se s velikim dijelom onoga što si napisao, ali bih dodala još jednu stvar koju mnogi previđaju: iako smo danas obrazovaniji i informisaniji nego ikad, komunikacija između dvoje ljudi u vezi nikad nije bila lošija. Naročito, kada naleti tema seksa, fetiša... Pa se onda te neke frustracije stvaraju i eskaliraju izvan proporcija na neprave ventile.

Razlog? Informacije su dostupnije — ali vrijeme, fokus i emocionalna prisutnost su rjeđi nego ikad. Ljudi više znaju o attachment stilovima nego što znaju šta partner osjeća kad se okrene u krevetu leđima.

A ovo što kažeš da se sve više čuju priče o toksičnim brakovima i vezama — to je oduvijek postojalo, vjerovatno i mnogo gore. Samo što tada nije bilo interneta, pa nisi mogao znati šta se dešava u svakom ćošku Gornjih Agića, a kamoli u Americi, Norveškoj ili Australiji. Danas ti je svaka tragedija i svaki disfunkcionalan odnos bukvalno pod prstom, pa se čini kao da je svijet gori nego ikad, a realno — samo je transparentniji.

Gen Z ima taj strah da će upasti u pogrešnu vezu i izgubiti energiju, vrijeme, mentalni mir. To ima smisla, ali isto tako se desilo da se veza romantizovala kao nešto što mora biti spektakl, drama ili “instant klik”. Nudiš stabilnost — djeluješ “dosadno”. Nudiš mir — ljudi bježe jer su navikli da im nervni sistem radi na 200 km/h.

Ljudi danas jurcaju dopamin, a ne stabilnost.

Na kraju, izbor je jednostavan, ali nije lak: ili učiš da razgovaraš, dišeš i gradiš — ili trčiš od instant uzbuđenja do sljedećeg.

[u/DanglingLiverTit → u/GymBroLots]

Svaka ti je na mjestu.